Opis
Trešnja je listopadna drvenasta biljka iz podfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve rjđe može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.
Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra, a prečnik stabla može biti 50 ili više cm. Kora je svetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mestima se javljaju pukotine. Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze u pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake. Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlezde na peteljci, u blizini liske. Cvet je bele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupovi su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cele podfamilije, pa i trešnje, je građa cveta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva semena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u seme. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a kod kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.